ПРЕДЛОГ ЗА АМНЕСТИЈУ ОДРЕЂЕНИХ ОСУЂЕНИХ ЛИЦА КАКО БИ СЕ РАСТЕРЕТИЛИ КАПАЦИТЕТИ У КП ЗАВОДИМА

МИНИСТАРСТВУ ПРАВДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

-Министру правде г-ђи Нели Кубуровић –

ПРЕДЛОГ ЗА АМНЕСТИЈУ ОДРЕЂЕНИХ ОСУЂЕНИХ ЛИЦА КАКО БИ СЕ РАСТЕРЕТИЛИ КАПАЦИТЕТИ У КП ЗАВОДИМА

У Републици Србији је тренутно око 11.000 лица лишено слободе од чега је око 8.000 осуђеника који се налазе на издржавању казне затвора и око 3.000 притвореника. На основу Закона о амнестији из 2012.године, казнено поправне заводе је у протеклих осам година напустило 2.763 осуђеника, док је након ступања закона на снагу казнено поправне заводе напустило око 1.100 лица – која су извршила лакша кривична дела.

Амнестија је по својој правној природи акт политичке воље државних органа, којим се мења положај осуђених лица јер су се измениле друштвене, економске или политичке прилике. У Србији се до сада амнестији прибегавало у више наврата, али само када нека нова политичка структура победи на изборима као нпр. 2000.године или 2012.године. Дакле, амнестија у Србији је увек представљала чин „даривања“ а никада није била резултат аргументованог рационалног промишљања и објективних околности.

У условима ванредног стања предузимају се драстичне мере како би се спречило ширење вируса „COVID-19“ и заштитили здравље и животи свих грађана Србије. У наредном периоду очекује се да би ситуација могла значајно ескалирати, у ком случају ће се сви расположиви здравствени капацитети ставити у функцију непрекидног рада. Имам утисак да у оваквим околностима ником није ни на крај памети да се један број грађана Србије налази у крајње беспомоћној ситуацији – у оправданом страху од заразе, али без могућности да сами поводом тог страха било шта предузму. Једном речју, они су препуштени другима који се старају о њиховој безбедности, али опет у оквирима својих објективних могућности и расположивих капацитета који се нажалост не могу изменити Ови грађани су на издржавању казне затовра – негде на маргини, ван видокруга јавности и у огромном страху ишчекују да виде шта ће се догодити – и са нама и са њима.

Имајући у виду:

-да је у условима ванредног стања у потпуности прекинуто са одлучивањем поводом молби за условни отпуст, јер ова врста поступака није препозната као приоритет у раду судова, тако да је свим лицима на издржавању казне затвора право на условни отпуст суштински у потпуности суспендовано на неодређено време – док ванредно стање траје

-да је изразито присутан ризик од неконтролисаног ширења вируса „COVID-19“, при чему сваки грађанин предузима мере заштите укључујући и минималну удаљеност од два метра у односу на друга лица која потенцијално могу бити заражена корона вирусом

-да је у пеналним условима немогуће обезбедити спровођење ефективних мера заштите, обзиром да број лица на издржавању казне затвора објективно превазилази расположиве капацитете у казнено поправним заводима у Републици Србији

-да је страх код лица на издржавању казне реално присутан, јер имају осећај да би појава вируса у пеналним условима могла проузроковати катастрофалне последице у односу на њихово здравље и животе, а немају могућност да овакву ситуацију избегну

-да би растерећење капацитета казнено-поправних завода представљало превентивну меру у циљу обезбеђења потребних услова за спровођење делотворних мера заштите у односу на осуђенике, уколико до појаве вируса у пеналним условима дође – чиме би се пружила могућност особљу казнено поправних завода да успоставе изолацију у односу на сва заражена лица и да смање панику код оних осуђеника који немају симптоме, али који не могу знати да ли су заражени или нису јер објективних показатеља заразе нема

-да би се растерећењем капацитета казнено-поправних завода умањио објективан ризик од избијања побуна у затворима, које би могле довести до знчајних последица како по затворску управу и особље тако и на осушенике, поготово у случају када би у условима ванредног стања полиција реаговала у циљу спречавања ширења побуне и бекства

-да због препуних капацитета казненопоправних завода и окружних затвора није могуће обезбедити да се сва лица која у време ванредног стања потенцијално крше кривични закон у делу који се односи на заштиту здравља људи и повећавају ризик од ширења заразе, не могу бити процесуирани и лишени слободе, уколико пре тога један број лица лишених слободе не буде пуштен на слободу

-да у условима ванредног стања треба препознати приоритете у интересу свих грађана

-да би се амнестијом остварила значајна уштеда буџетских средстава јер затворски дан сваког лица на издржавању казне кошта пореске обвезнике – грађане Србије

-да је циљ амнестије – смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција

-да амнестија не може да се односи на сва лица која се налазе на издржавању казне, већ као и 2012.године треба јасно навести изузетке на које се манестија не односи, како ова одлука не би изазвала забринутост грађана Србије којима мора бити јасно да се овим чином не омогућава убицама и дилерима дроге да из затвора изађу на слободу, већ се омогућава учиниоцима блажих кривичних дела да пошто систем условног отпуста у условима ванредног стања не функционише – остваре ово своје право и да се уједно смањењем преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција створе неопходни предуслови лицима на издржавању казне затвора да казну издржавају без ризика по сопствено здравње и живот, у условима који пружају наду да се неопходне мере здравствене заштите могу спровести на одговарајући начин

Напомињемо да је од суштинске важности прецизно утврдити који осуђеници могу бити амнестирани тј. на коју врсту кривичних дела се односи амнестија и за који део казне се свака од група осуђеника ослобађа.

Амнестија би се односила само на осуђенике који су:

-први пут правоснажно осуђени на 3 месеца затвора – потпуно се ослобађају казне

-први пут правоснажно осуђени на 3-6 месеци – ослобађају се извршења 50% казне

-први пут правоснажно осуђени на 6-12 месеци – ослобађају се извршења 40% казне

-први пут правоснажно осуђени на 1- 2 године – ослобађају се извршења 30% казне

-на дан доношења закона старији од 65 година – ослобађају се извршења 25% казне

Амнестија се не треба применити на осуђенике који су:

-осуђени на казну затвора од 30 до 40 година

-осуђени пред посебним одељењима за организовани криминал или за корупцију

-осуђени за кривично дело против човечности и међународног права

-осуђени за кривична дела против полне слободе и кривична дела насиља у породици

-осуђени за производњу и стављање у промет опојних дрога

-осуђени за кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије

-осуђени за кривично дело примања мита и кривично дело давања мита

-имали потреницу због нејављања на издржавање казне или због бекства са издржавања

На основу свега напред изложеног, предлажем Вам да без одлагања поднесете иницијативу Влади Републике Србије како би се у условима ванредног стања донела одлука о амнестији напред наведених лица и како би се спровела пре него што дође до избијања – ширења вируса „CORONA -19“ у пеналним условима казнено-поправних завода у Републици Србији, што би могло имати несагледиве последице на живот и здравље великог броја грађана који издржавају краће казне затвора због извршења лакших кривичних дела.

ПРЕДСЕДНИК

АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ БЕОГРАДА

Југослав Тинтор, адвокaт

ПРЕДЛОГ ЗА АМНЕСТИЈУ ОДРЕЂЕНИХ ОСУЂЕНИХ ЛИЦА КАКО БИ СЕ РАСТЕРЕТИЛИ КАПАЦИТЕТИ У КП ЗАВОДИМА