Поштоване колегинице и колеге,

Управни одбор Адвокатске коморе Београда, у складу  са одлуком донетом на седници одржаној дана 30.12.2025.године, даје следеће

С А О П Ш Т Е Њ Е

Управни одбор Адвокатске коморе Београда изражава забринутост да сет предложених измена и допуна правосудних закона фактички поништава успостављене стандарде заштите независности судова и самосталности јаних тужилаштава, из следећих разлога:

На начин како је предлагач предвидео измене ЗАКОНА О СЕДИШТИМА И ПОДРУЧЈИМА СУДОВА И ЈАВНИХ ТУЖИЛАШТАВА, извршна власт на посредан начин, напрасним закључивањем о недостацима постојеће правосудне мреже, без стварне намере да отклони проблеме настале већ заборављеном реформом правосуђа из 2009/2010. године, може укинути сваки суд и свако јавно тужилаштво, у случају да над њиховим радом није у могућности да успоставе жељену незакониту контролу или недозвољени утицај.

Изменама и допунама ЗАКОНА О ЈАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ предложено је да о приговору јавног тужиоца одлучује непосредно виши јавни тужилац, на који начин се елиминише суштинска контрола одлучивања главног јавног тужиоца о правима и обавезама јавних тужилаца, имајући у виду да у случају усвајања предлога ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ВИСОКОМ САВЕТУ ТУЖИЛАШТВА престаје да постоји комисија за одлучивање о приговору против обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету, приговору против решења о супституцији и приговору против решења о деволуцији.

Онемогућавање Врховног јавног тужилаштва и јавног тужилаштва уопште да самостално остварује међународну сарадњу, подређивање јавног тужилаштва ресорном министарству правде у тој сфери, где министарство постаје контролни орган међународне сарадње, представља недозвољену контролу јавног тужилаштва од стране ресорног министарства и директно нарушавање самосталности поступања јавног тужилаштва.

Предложеним изменама ЗАКОНА О СУДИЈАМА уводи се могућност поновног избора истог судије за председника суда у још једном мандату, што супротно достигнутим стандардима очигледно указује на жељу власти да преко председника суда покуша да „контролише“ или „усмерава“ рад суда, те на тај начин остварује незаконите и недозвољене утицаје на рад судова.

Предложеним изменама и допунама ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ОРГАНИЗАЦИЈИ И НАДЛЕЖНОСТИ ДРЖАВНИХ ОРГАНА ЗА БОРБУ ПРОТИВ ВИСОКОТЕХНОЛОШКОГ КРИМИНАЛА, предлаже се укидање посебног јавног тужилаштва за борбу против високотехнолошког криминала и фактички се наведено тужилаштво своди на једно од одељења Вишег јавног тужилаштва у Београду. Подређивање посебног органа за борбу против високо технолошког криминала Вишем јавном тужилаштву, носи висок ризик злоупотребе законских овлашћења у циљу успостављања непосредне контроле јавне сфере у дигиталном простору (друштвених мрежа и слично) и кривично гоњење свих потенцијалних критичара власти

који би своје ставове јавности саопштавали на тај начин. Такво поступање би представљало застрашивање грађана Србије и битно би ограничавало слободу мишљења и изражавања, једну од највећих вредности сваког демократског друштва.

Нажалост, све измене и допуне закона су предложене Народној скуштини без јавне расправе, учињене су преко једног посланика владајуће већине са очигледном жељом да заобићу Владу Републике Србије као предлагача, чиме се формалноправно обезбеђује легалност процедуре предлагања закона, без било какве јавне расправе, посебно без било какве стручне расправе у судовима, јавним тужилаштвима и без учешћа адвокатуре.

Наведене предложене измене закона неопходно је сагледати у општој клими медијске кампање која се против носилаца највиших правосудних функција одвија у прорежимским таблоидима и на прорежимским телевизијама.

Посебно брину напади носилаца највиших државних функција на Јавно тужилаштво за организовани криминал и најаве укидања истог неким будућим изменама јавнотужилачких закона. Такве најаве директно су супротне усвојеној Национаној стратегији борбе против корупције Републике Србије и препорукама Европске Комисије које су предвиделе ојачање овлашћења Јавног тужилаштва за организовани криминал како би се повећала његова делотворност и систематско коришћење паралелних финансијских истрага, са препорукама за увођење финансијских форензичара у састав јавног тужилаштва, што несумњиво води ка формирању посебних полицијских јединица или других државних служби које би биле директно подређене том јавном тужилаштву (тужилачка полиција).

Најаве будућих злоупотреба института помиловања и отвореног одбијања министра правде да заштити правосуђе од недозвољеног и незаконитог утицаја носилаца извршне власти на рад правосудних органа доводи у питање суштинску улогу јавног тужилаштва и судова.

Све то заједно, доводи у питање темељна достигнућа изградње правне државе у Републици Србији, принципе владавине права, важеће уставне гаранције независности суда и самосталности јавног тужилаштва и целокупан правни поредак.

Како су предложене измене и допуне сета правосудних закона несумњиво противне свим досадашњим усвојеним реформским законима, поништавају достигнути ниво самосталности и независности правосудних органа и несумњиво упућују на закључак да је циљ стављање правосуђа под контролу извршне власти, чиме се и нарушава принцип поделе власти, Управни одбор Адвокатске коморе Београда предлаже да се наведене измене и допуне закона повуку из скупштинске процедуре.

САОПШТЕЊЕ

ПРЕДСЕДНИК

АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ БЕОГРАДА

Владимир Пријовић, адвокат