ДОПИС АК БЕОГРАДА УПУЋЕН ВИСОКОМ САВЕТУ СУДСТВА ПОВОДОМ СУЂЕЊА ПРЕКО ВИДЕО ЛИНКА
ВИСОКОМ САВЕТУ СУДСТВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Председнику – судији Драгомиру Милојевићу
АК Београда изражава забринутост јер су „преко ноћи” уведена суђење путем видео линка, иако за увођење ове процесне могућности не постоји никакав законски основ.
Употреба техничких средстава за пренос слике и звука прописана је као могућност у чл.104.ЗКП који уређује правила о испитивању посебно осетљивих сведока, у ком случају се сведок налази у одвојеној просторији. Међутим, ЗКП не познаје могућност да се окривљени налази у просторији која је одвојена од суднице у којој му се суди.
Одредбом чл.380.ЗКП прописано је да присуство окривљеног у судници представља нужну претпоставку за одржавање главног претреса, а одредба чл.383.ЗКП изузетно допушта могућност да се претрес одржи у одсуству уредно позваног окривљеног, али само под условом да се доноси судска одлука којом се оптужба одбацује или одбија.
Поред могућности одржавања претреса у одсуству окривљеног које су изричито прописане у чл.371.ЗКП, у случају удаљења окривљеног из суднице и у чл.381.ЗКП у случају када су испуњени услови за суђење у одсуству, ЗКП не познаје могућност да се окривљеном који је доступан суду „суди у одсуству” посредством видео линка.
Право на правично суђење подразумева да окривљени има право да сам преиспитује доказе оптужбе и да се у његовом присуству испитују сведоци оптужбе и одбране. Употреба видео линка девалвира непосредност и контрадикторност главног претреса лишавајући одбрану могућности да делотворно унакрсно испита сведоке оптужбе, као и окривљеног права да комуницира са својим браниоцем током главног претреса.
Чл.202.Устава прописује да су током ванредног стања дозвољена одступања од људских права – али само у обиму у којем је то неопходно, као и да ове мере нису дозвољене у погледу права окривљеног на правично суђење зајемченог чл.32.Устава.
АК Београда сматра да у условима ванредног стања проглашеног због опасности од ширења заразне болести, одступање од права окривљеног на правично суђење није ни неопходно, ни допуштено – јер одредбе Устава тако нешто изричито забрањују.
Због тога је забрињавајуће поступање појединих судова који кршећи одредбе закона и Устава, зарад „тренутне потребе”, у кривичним поступцима због чл.248. и 249.КЗ, суде без присуства окривљених у судници и изричу „драконске казне” које немају своје упориште у кривичном праву већ су руковођене друштвеном целисходношћу.
Позивамо Високи савет судства да предузме мере из оквира своје надлежности како би спречио волунтаризам и арбитрерност у поступању судова током ванредног стања.
ПРЕДСЕДНИК
АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ БЕОГРАДА
Југослав Тинтор, адвокaт