Поштоване колеге,

Влада РС је донела Уредбу о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору 05.бр.53-3119/2020 од 10.04.2020.године.

Одредбом чл.2.ст.1.Уредбе прописано је да се под појмом „привредни субјекти у приватном сектору” на које се Уредба односи подразумевају „резидентни предузетници (предузетници, предузетници паушалци, предузетници пољопривредници и предузетници друга лица, у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана)”.

Одредбом чл.2.ст.2.Уредбе прописано је да се под појмом „фискалне погодности” подразумева одлагање доспелости за плаћање и одлагање плаћање јавних прихода и то:

– аконтације пореза и доприноса на приход од самосталне делатности за март, април и мај 2020, предузетницима који су у систему паушалног опорезивања

-аконтација пореза и доприноса на приход од самосталне делатности за март, април и мај 2020, предузетницима који су у систему вођења пословних књига или у систему ПДВ-а, а нису се определили за исплату личне зараде

– пореза и доприноса на личну зараду за март, април и мај 2020, предузетницима који су у систему вођења пословних књига или у систему ПДВ-а, а определили су се за исплату личне зараде

-пореза на зараде и накнаде зарада и доприноса за обавезно социјално осигурање на зараде и накнаде зарада, предузетницима који имају запослене

Ово значи да се Уредба примењује на све адвокате, независно од тога да ли су у систему паушалног опорезивања, систему вођења пословних књига или систему ПДВ, као и да се Уредба примењује на све адвокате, независно од тога да ли имају запослене.

Одредбом чл.3.ст.3.Уредбе прописано је да сви „привредни субјекти у приватном сектору” могу да остварују права на основу Уредбе само ако су основани и регистровани код надлежног органа или организације пре 15.03.2020.године.

Ово значи да фискалне погодности и директна давања не могу остварити они који су се основали да би остварили погодности, већ је циљ Уредбе да погодности обезбеди само онима који су на дан 15.03.2020.године били активни и због ванредног стања били онемогућени да редовно обављају своју делатност.

Одредбом чл.3.ст.2.Уредбе прописано је да фискалне погодности и директна давања могу користити и предузетници који су регистровали привремени престанак обављања делатности најраније на дан 15. марта 2020. године.

Ово значи да фискалне погодности и директна давања могу остварити не само адвокати који су на дан доношења Уредбе активни и обављају делатност (који ова права остварују на основу чл.3.ст.3.Уредбе) већ и адвокати који су на позив АК Београда од 16.03.2020.године поднели захтев и добили решење о привременом престанку права на бављење адвокатуром због тога што нису спремни да се излажу ризику од ширења заразе (који ова права остварују на основу чл.3.ст.2.Уредбе).

Фискална погодност огледа се у одлагању доспелости за плаћање свих пореза и доприноса за месеце март, април и мај 2020. године за 4. јануар 2021. године и одлагање плаћања свих обавеза на 24 једнаке месечне рате, без плаћања камате, за време трајања одлагања плаћања дугованог пореза – дакле у периоду 01.01.2021 – 31.12.2022.године.

У Уредби је јасно направљена разлика између обавеза које плаћа предузетник за себе (чл.6, 7 и 8 – ст.1) и обавеза које предузетник плаћа за апослене (чл.6, 7 и 8 – ст. 2) при чему су и једне и друге обавезе предмет одлагања.

Истовремено, доприноси чије је плаћање одложено сматрају се плаћеним за сврху остваривања свих других права обавезног осигурања, у складу са чл.4.ст.4.Уредбе.

Директна давања своде се на уплату бесповратних новчаних средстава из буџета у висини основне минималне зараде за март, април и мај 2020 на следећи начин:

а) одредбом чл.9.ст.1.Уредбе прописано је да сваки предузетник који има запослене добија износ који представља производ минималне нето зараде и броја запослених, а

б) одредбом чл.9.ст.2.Уредбе прописано је да се „број запослених код предузетника увећава се за 1 (један).”

Ratio legis ове одредбе јесте да обезбеди самом предузетнику тј. адвокату да оствари право на фискалне погодности и право на директна давања у висини минималне нето зараде месечно и у односу на себе самог – у случају кад нема запослене

Једини изузетак прописан је у два случаја и то: када сам предузетник има статус запосленог (јер остварује своје право у оквиру производа броја запослених и минималне нето зараде) и када је предузетник корисник пензије (јер има обезбеђен месечни приход па му се не може одобрити и директно давање – чији је циљ обезбеђење егзистенције).

Одредба чл.11.Уредбе прописује да право на фискалне погодности и директна давања могу да остваре адвокати и то како они који подносе Образац ППП-ПД за себе или запослене, тако и они који не подносе Образац ППП-ПД за себе одн. који немају запослене – чиме је отклоњена свака недоумица у погледу тога да ли право на основу Уредбе могу да остварују и адвокати који немају запослене, а којих је највећи број.

Имајући у виду све напред наведено, сматрамо да је на овај начин остварен захтев адвокатуре упућен Министарству финансија да се најављени пакет економских мера за заштиту од последица ванредног стања који укључује и субвенције од 30.000,00 РСД месечно, мора одобрити и адвокатима, независно од тога да ли су у систему паушалног опорезивања, систему вођења пословних књига или у систему ПДВ, јер су сви адвокати у условима ванредног стања економски угрожени – без могућности да у ванредним околностима редовно обављају своју професионалну делатност и да остварују приходе.

ПРЕДСЕДНИК

АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ БЕОГРАДА

Југослав Тинтор, адвокат