УСТАВНИ СУД JE ОДБАЦИО ИНИЦИЈАТИВУ КОЈОМ СЕ ОСПОРАВА ЧЛ.39 СТАТУТА АК БEOГРАДА

Уставни суд донео је закључак Уо.220/2019 од 24.11.2020.године којом је одбацио иницијативу за покретање поступка оцене уставности и законитости одредби чл.39.Статута АК Београда (Службени лист града Београда бр.37/18)

Поднетом иницијативом адвоката Чедомира Кокановића оспораван је чл.39.Статута којим су прописани услови за кандидовање на изборима за носиоце функција и чланове органа АК Београда и то: услов да адвокат није дисциплински кажњаван, услов да адвокат није члан органа политичке странке и услов да адвокат мора имати одређени број година стажа у адвокатури да би се кандидовао.Поднетом иницијативом тврдило се да је АК Београда прописујући ове услове зашла у домен уређивања права адвоката што је законска материја, да је овим одредбама повређено право адвоката да учествују у управљању јавним пословима (чл.53.Устава) и да је повређена забрана дискриминације по било ком основу (чл.21.ст.1 и 3.Устава).

АК Београда је у одговору на иницијативу истакла да се одредба чл.39.Статута не може довести у правну и логичку везу са правима из чл.52. и 53.Устава, због тога што се оспорене одредбе односи само на услове кандидатуре за органе АК Београда као самосталне и независне организације адвоката, а не на (политичко) изборно право односно учешће у управљању јавним пословима. Како се прописивање поступка избора, трајање мандата, опозив, делокруг рада и састав органа АК Београда уређује Статутом АК Београда, сагласно чл.67.ст.3.Закона о адвокатури, у оквиру тог овлашћења садржано је и право АК Београда да пропише услове које кандидат за органе те коморе мора да испуњава у погледу одговарајућег стажа пре кандовања. Будући да су услови за кандидовање адвоката за поједине органе АК Београда односе на сва лица која претендују за кандидовање у те органе, то се оспорена одредба чл.39.Статута не може довести у уставноправну везу ни са Уставом забрањеном дискриминацијом из чл.21.Устава.

Органи АК Београда треба да врше своје функције без спољашњих уплитања. Зато је за правилан рад коморе неопходно успостављање правила која осигуравају независност, стручност, интегритет и одговорност у поступању чланова органа и носилаца функција, који кроз доношење општих и појединачних аката обезбеђују да бављење адвокатуром свих чланова коморе буде слободно, независно и лишено сваке врсте спољних притисака – пре свега политичке власти. Због тога је за правилно функционисање адвокатске коморе важно „да се не меша политика и струка”.

Кад не би постојала одредба чл.11.4.Кодекса, политичке странке би биле у позицији да посредством својих функционера деловање адвокатске коморе као професионалне организације ставе у фунцију остварења својих политичких интереса, што би компромитовало основни циљ због којег коморе постоје – а то је заштита професионалних интереса свих адвоката независно од њиховог политичког опредељења. Једном речју, ratio legis ових одредби Кодекса и Статута јесте заштита самосталности и независности адвокатуре као професије од политичких утицаја.

ПРЕДСЕДНИК

АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ БЕОГРАДА

Југослав Тинтор, адвокат

УСТАВНИ СУД ОДБАЦИО ИНИЦИЈАТИВУ КОЈОМ СЕ ОСПОРАВА СТАТУТ АКБ
ЗАКЉУЧАК УСТАВНОГ СУДА